27
srijeda
lipanj
2012
Imamo priču pobjednicu!
Svojim glasovima odabrali ste najbolju priču na temu Politika i seks. Najviše glasova je osvojila priča Obrtna radnja »Odgled«. Čestitamo!
Nadamo se da će Kojotica uživati u Marčelininoj Kompilacija erotsko-domoljubnih kontemplacija.
Zahvaljujemo svim blogerima na poslanim pričama te svim blogerima koji su ostavljali svoje komentare i glasove. Raduje nas što vas vesele ovi naši mali izazovi. Uskoro slijedi novi izazov i nova knjiga koju vam poklanjamo.
komentiraj (15) * ispiši * #
21
četvrtak
lipanj
2012
Glasanje za najbolju priču
Dragi blogeri,
Hvala vam svima na sudjelovanju u ovom izazovu. Nadamo se da vam je bilo zabavno pisati i čitati priče. Jako, jako teško je bilo izabrati pet priča koje ulaze u finale. Glasati za najbolju priču možete u komentarima ispod ponovno objavljenih priča od danas do 26. lipnja u ponoć.
Reperi u usponu
Zadovoljstvo po partijskoj liniji
Zlatna ribica
Obrtna radnja »Odgled«
"To be or not to be" (Sarajevo)
Zbrajat će se samo glasovi blogera koji do 7. lipnja imaju blog s barem tri suvisla posta. Svoj glas/komentar možete ostaviti ispod ponovno objavljene priče za koju smatrate da je najbolja priča u ovom izazovu. Ako dvije, ili više, priča budu imale isti broj glasova, Marčelina će odabrati najbolju i njenom autoru pokloniti svoju knjigu. Pobjednika ćemo proglasiti 27. lipnja.
komentiraj (5) * ispiši * #
"To be or not to be" (Sarajevo)
Sve je, kako je i bilo.
Netko mi je, puno prije, u „Malog princa“ napisao posvetu o zametenim stopama u snijegu i kako nitko neće znati da je i „on“ tu bio i prošao.
Eto, baš je tako.
(Knjigu ponekad pomilujem.)
Skupštinari su se autistično zibali, rješavali križaljke ili u grotesknim grimasama jezikom kopali ostatke govedine zapale među zube.
U dvorani navučenih zastora, plavičaste su se izmjenjivale sa žutima i crvenima.
Powerpoint ubija.
Nisu primijetili da smo A. i ja prezentaciju u sklopu seminara kovali u motelskoj sobi do tri ujutro tog dana.
Uigrano se dopunjavajući u elokventnim komentarima prezentacije pred učmalim auditorijem, A. i ja bismo se pogledali smješkoborno, obično između dva slajda – ne, hrpe spisa, laptopi i bilježnice na krevetu zaista nisu uvjerljiva moralna vertikala.
Tko bi nam vjerovao.
Tko bi nam vjerovao da smo drhtuljili satima, sve isprekidanije mucali i kucali fraze o etičkom kodeksu i fiskalnoj projekciji učinka podzakonskih akata na županijski proračun... da zaista jesmo ušutili i spustili na vlažnovonjajući pod motelske sobe i bilježnice i laptope i spise i zagrlili se i isprepleli se i da smo šutili a njezino je čvrsto tijelo u muškoj pidžamici bilo toplo, i da je drhtala i da smo šutili istim dahom dok ona nije suzu prenijela na jastuk i prošaptala „Ja ovo ne mogu, jebote...“ – tko bi nam vjerovao, da se nije desilo; da se zaista nije desilo ...
U dvorani navučenih zastora, plavičaste su se izmjenjivale sa žutima i crvenima.
Powerpoint – čovječuljci, mjehurići teksta, govedina među zubima, stisak u želucu.
Uzaludnosti.
Tog popodneva, nakon uspješnog seminara članovima županijske skupštine, u predimenzioniranom terencu, A. i ja šutke smo se primili za ruke.
...
Skupštinari bi se možda bili nasmijali, da su već tada čuli za frajersku anegdotu, koja će kasnije kružiti mjestom, kako je recepcioner otužnog motela za mladim međunarodnim službenikom na odlasku, pred zoru, povikao – „A tko će platiti sobu?“ i za odgovor dobio svježe procijeđeno – „Pa mala. Ne valjda ja...“
Sve je, kako je i bilo.
Netko mi je u „Malog princa“ napisao posvetu o stopama i snijegu i kako nitko neće znati da je tu bio i prošao.
Knjigu ponekad pomilujem...
Autor: Auzmish kod Shelly
komentiraj (2) * ispiši * #
Obrtna radnja »Odgled«
U nedavno otvorenoj obrtnoj radnji za skretanje pažnje s važnih problema »Odgled«, vlasnice Ajvi Odjebanović, tih je dana telefon zvonio kao lud, a server je gotovo eksplodirao od poslovnih ponuda predstavnika gotovo svih važnijih stranaka u političkom životu Hrvatske.
Nazivali su predsjednici mjesnih zajednica, predstavnici lokalnih ogranaka stranaka, saborski dužnosnici, resorni ministri, prvi potpredsjednik Vlade i sam gospodin predsjednik.
Svi su tražili isto : izazivanje afere o kojoj bi se pričalo par dana, taman toliko dok prodje problematičan referendum, zakon, pravilnik, urbanistički plan, dobivanje gradjevinske dozvole ili početak radova na novom armiranobetonskom kompleksu usred parka prirode.
A tko je mogao bolje poskrbjeti za njihove probleme od iskusne Ajvi i njenih djevojki?
Seks je moćno sredstvo političke borbe. Malo tko se sjeća političkog života Billa Clintona, no svi znaju ime gospodjice u plavoj haljinici sa flekom koja se nije dala odstraniti nakon političkih prepuc(š)avanja u ovalnog uredu.
Kako je uopće došlo do ideje o ovom obrtu, ujedinjenju seksa i politike u jedno?
Jednog je jutra, onako nezaposlena, kakva je bila nakon stopiranja investicija, Ajvi prelistavala internetne stranice, te tako naletjela na savjete Pametne kune, Poduzetnice u Hrvatskoj te Ave Karabatić. Ova potonja nije doduše davala savjete tipa »riskirajte i ulažite u svoju promidžbu« ili »uvijek imajte sa strane 7 plaća, kako bi lakše preživjeli gubitak posla«, već je uporno pokušavala vratiti sise u preotvoreni dekolte. A ispod članka na stotine komentara, rugaju se njenoj gluposti, poneki hvale sise, ali jedno je sigurno : ma koliko se oni kleli u to da ih »ta fufa ne zanima« i neka je »maknu i počnu se baviti važnijih stvarima«, ne propuštaju niti jedan članak o njoj.
Tako je Ajvi tog jutra na svim portalima za traženje posla predala oglas slijedećeg sadržaja:
»Traže se suradnice za honoraran posao. Plaća po učinku. Uvjeti : niži IQ i viša veličina grudnjaka (minimum 75 D). Poželjne prirodne grudi. Ponude na sisasisumijepametnakunaobadvije@odjeb.net).
U mailobox je u par sati pristiglo preko 300 mailova. Svi bi kruha bez motike, pomislila je Ajvi, te počela prelistavati ponude. Dvije su odmah upale u oči : Viktorija i Jelena iz Krapine, članice mladeži HDZ-a, pripravljene na rad u grupi, posao će odraditi honorarno, jer su već zaposlene u državnoj službi. Predivno. Uzela je telefon u ruke:
»Ovdje obrt za skretanje pažnje »Odgled«, vlasnica Iva Odjebanović. Gospodična Jelena?«
»Pri telefonu.«
»Vaša prijateljica i vi pravi ste profil osoba kakve tražimo!«
»O čemu se točno radi?«
»Sutra ujutro poslati ćemo vam karte za Poljsku. EURO 2012. Nadamo se da par dana godišnjeg nije problem?«
»Još danas ću srediti sa šeficom.«
»Odlično. Dakle, otputovati ćete u petak. Navijačke majice, pretpostavljam, imate?«
»Da?!«
»Obući ćete ih bez grudnjaka, te u najvećoj gužvi pokazati grudi.«
»Ali zašto? Mislim…«
»Nije na vama da mislite!«
»Ali…«
»Nije li vaš stranački moto da je žena za madraca, a ne za mudraca?«
»Nisam baš sig…«
»Ali HDZ zna.«
»Kad vi kažete…«
I posao bi sklopljen. Sise ispuniše sve novine, a gospodji Odjebanović i dan danas telefoni zvone kao ludi.
Autor: Kojotica
komentiraj (12) * ispiši * #
Zlatna ribica
Isplovili Jure i Mate pasarom na more, spustili sidro blizu punte Okruka, naješkali črva i bacili tunje. Nakon malo vremena, Jure izvuče neku neobičnu ribu. Čim joj je otkačio udicu iz usta, riba snažno zadreči ljudskim glasom - ja sam zlatna ribica, pusti me i ispunit ću ti želju.
Mate razrogači oči, Jure zine kao pirka i naposljetku ipak odgovori – ajde, da čujem šta nudiš.
Dakle ovako - reče riba- nudim ti dvije opcije, a ti smiješ odabrati samo jednu.
Dobro!
Biraj - želiš li postati gradonačelnik ili voditi ljubav s kojom god ženom poželiš?
Unti jarca - Jure će - lipo je bit gradonačelnik, ali ja bi rađe nešto opalija!
Koju želiš?
Pa ja bi najrađe miss svijeta!
Odlično, pođi u hotel Jadran, u sobu 207, tamo će te čekati miss svijeta!
Odjuri Jure do hotela Jadran, uđe u sobu 207 očekujući miss svijeta, a kad tamo - četvorica tetoviranih ćelavaca dvometraša. Ne čekajući ni časka, navalili na Juru, raščerećili ga, svezali, gurnuli dildo u dupe, drugi u usta, natamburali ga ko vola u kupusu.
Jure dugo nije mogao živjeti od sramote. Nakon par mjeseci , nađu se njih dvojica opet u zajedničkom ribolovu. Ovoga puta Mate uhvati zlatnu ribicu.
A riba opet isto kaže – pusti me, ispunit ću ti želju – želiš li biti saborski zastupnik ili voditi ljubav s kojom god ženom poželiš?
Znajući za Jurino mučno iskustvo, Mate odabere biti saborski zastupnik.
Dobro, kaže riba, javi se na Markov trg i postat ćeš saborski zastupnik. I zaista, Mate postane sabornik, dobije dobru plaću, stan, vozača, sve kako spada. Poslije je pričao Juri da je čak i onu malu, Miss turizma Splitsko-Dalmatinske županije, uspio odvest u krevet nakon što joj je pomogao u dobijanju koncesije za plažni objekat.
Jure nije odgovorio ništa.
Slijedećeg ljeta, zlatna se ribica ponovno zakači na Jurinu udicu.
Naravno – opet ista priča – pusti me Jure, ispunit ću ti želju, želiš li biti Predsjednik Hrvatske ili voditi ljubav s najlijepšom ženom na svijetu.
Znaš šta – popizdio Jure - ubit ću te zlatna ribice, zadavit ću te ka tića, jel ti misliš da sam tolika budala, kako sam ja proša s tvojim obećanjem, a kako Mate, ha? Di je tu pravda?
Ma to je bio neki nesporazum, ti si upao kao predstavnik naroda na izbornu skupštinu HDP-a
HDP, šta je to?
Ujedinili se HDZ i SDP u jednu stranku i sad se zovu HDP.
Ahaaa. To bi kao bilo Hrvatska Demokratska Partija?
Ma neeeee, to ti znači, pssssst da nitko ne čuje – Hardkor Dabl Penetrejšn!
Autor: Brod u boci
komentiraj (0) * ispiši * #
Zadovoljstvo po partijskoj liniji
Volim 'rvacku k'o šta san volija i Jugoslaviju, šta oće reć da san volija partiju
skoro k'o šta volin moju dragu stranku. Tako me moj ćaća naučijo, cili me
život svitova "kudan vlast, tute i ja". Da nije bilo partije, nebi bilo ni mene, ili
bi resta ki mulac jer ćaća baš nije po volji oženija moju mater. Rodija san se
početkon četrestpete, ćaća bija u partizanin, ranilo ga (cili život je nosija livi
rukav od jakete prazan), a mater mu se primakla doklen ga je njegovala i
malo pomalo počeja joj je rest drob. Partija to vidila, pa koje ćaća, ona rekla,
a oni kako i dolikuje narodnoj vlasti na dobrovoljnojmoraš bazi pripritili ćaći i
on se oženija. Tako ja stalno govorin kako san politički proizvod brez pokrića,
jerbo da je ćaća ima "pokriće" mene nebi ni bilo. Bija san sam, on nije tija
više dice, prida se radu (bija je lugar), a to je bila dobro velika funkcija, a još
kad si u partiji..., čuda možeš. Metnimo reć, kad bi ćaća bija na zadatku u
brdu, a naintra koja mlada pod brimenon drva ili grma ilegalno usičenih, ćaća
izađe iza buza i palicu STOP, ova se jadna ukipi, pa nemoj druže Mate tako ti
svega, evo, neću nikad više. "Pa drugarice..., ovi..., znaš..., pa mogli bi se mi
nikako dogovorit, znaće ovo brdo i nas dvoje". Njojzi jadnoj mučno, ali šta će
kazna ili skini brime sa sebe, narafski odluči se za drugu soluciju. Vozijo je
račun on da mu se ne omakne još koje dite pa po partijskoj i lementaciju plaćat.
Tako je on svršija svoj radni i partijski vik, ne propušćajući svitovati svog jedinca
oću reć mene, kako se pametan čovk triba u svakoraznoj situjaciji podnašat i
ostat na liniji. Sve san sluša osin šta nisan tija učit, sve san volija, ono, brez
muke i tako san nakon promina na lokalnoj razini uša u pulitiku, u pravu stranku
i ne zaboravljajući ćaćino svitovanje nisan prolazijo lišo. Pulitika, ljubav i uzanju,
ne moren se potužit. Tija san van reć da nema baš velike razlike od jednoumlja
i višeumlja, svi znamo kako rade ljucki možđani ako su mrvu moćniji, a samo u
pulitiki je moć, ako ništa od nje nan je jebade brez pokrića do mile volje, razlika
je samo što nema ženidbe po nalogu partije.
Autor: Malo ti malo ja
komentiraj (4) * ispiši * #
Reperi u usponu
Mater je došla sva sritna od autolimara Gojka. Razvezala priču kako mi je dogovorila praksu i da će mi plaćat pedeset kuna na dan. Reka sam joj odma da joj je spika za kurac , jer se meni ne dâ radit za pedeset kuna . Da poštar svako jutro pozvoni i donese mi ih, reka bi mu da odjebe. Vidija sam da se sprema drama, pa sam otišao do Dina.
Dino svira gitaru u našem bendu, Zlajo je na bubnjevima, a ja sam vokal. Uglavnom repamo, a nekad opizdimo i nešto žešće. Govore nam da smo dobri, ali nitko lovušu ne spominje. Raspitivali smo se okolo.Dino se kune da je čuja iz pouzdanih izvora da se tribamo pretvarat da smo pederi i stvar je već napola sređena. Navodno oni pomažu jedni drugima, ono, ugrožena manjina, drukčiji, odbačeni i te šeme. Malo smo razmišljali.
- Šta ja znam, ne osjećam se ka peder. Uvik sam napaljen , ali samo na ženske – objašnjavam ja njima dvojici.
- Ma to samo onako. Za fintu – tješi nas Dino.
- Kako ćemo upast ? Ić po gradu i tražit ? – javlja se Zlajo.
- Idemo na Paradu ponosa – isprsi se Dino.
- Jesi ti popizdija ? Da me otac vidi na televiziji, kožu bi mi odera – drekne Zlajo.
Zamaskirali smo se , brale, ka tri Lejdi Gage i odgibali u Đardin. Ja sam stavio one naočale šta izgledaju ka ogledalo. To su još od staroga kad je mater lovija. Pala je na naočale. Đikanica. Obuka sam rozu majicu od matere. Popizdit će ako joj se šta dogodi. Ta joj je najdraža. I jedina koju još može navući na sebe.
U Đardinu je bilo dosta svita. Dino me munija laktom u rebra i učinija mot glavom prema nekom tipu.
- Pogledaj Ostojića ! – šapnija mi je.
- Kojega Ostojića ?
- Onoga od pandurije.
- E, pa šta ?
- Idemo do njega pitat može li nas negdi ubacit.
- Koji si ti papan ! Baš je popizdija pomagat sitnoj ribi !
- Možda nas srića posere, nikad ne znaš – Dino se uputija prema Ostojiću, ali mu se nismo mogli ni približit od novinara.
Stali smo isprid jedne kamere, zagrlili se i mahali. Promislija sam kako sam najeba bude li stari večeras gleda vijesti. Nije baš da su mu napete, uživija se u zadnje vrime u Laru, ali , koje sam ja sriće, moga bi večeras lako popušit disciplinsku ako me pripozna.
Malo smo se muvali među okupljenima. Pripoznali smo neke face, ali nismo im se mogli približiti. Onda su krenili prema rivi.
- Zajebi veze, vratimo se kući – šapne mi Dino.
- Zašto ?
- Jesi vidija šta je lani bilo ? Zamisli da me neko ćipa bovanom u glavu i ja otegnem papke. Stari me ne bi tija pokopat od srama.
Obavijest : sviramo po pirevima i ostalim prigodama.Kristijan, Dino i Zlajo, mob. 099 6345 899
Autor: Djevojka s bisernom naušnicom
komentiraj (0) * ispiši * #
20
srijeda
lipanj
2012
Dobro jutro, iznenađenja...
Sarajevo 1993. Opsada. Grad bez struje, vode, plina. Radnje zatvorene. „Plavi put“ preko aerodromske piste otvoren je privremeno samo za rijetke.
U višekatnici, zvono. Ne radi. Lupanje po dovratku se pojačava. Nervoza. Mlađa žena pocupkuje s noge na nogu. Gomila sasušenog blata s cipela raste pred vratima. Dječak u panici povlači majku za ruku i od nje traži da se vrate kući.
-Sine, ovo je tvoj dom. Mi smo se vratili. Tu si rođen, tu je tvoj Otac, tu je tvoj krevet. A, kako vidim do njega ćeš teško doći. Minute prolaze, a vrata ostaju zatvorena. I kada je umor skoro oborio dvoje blatom obilježenih, tutnjava stubištem najavi skoru oluju.
Zapuhana, žustrih pokreta, riđokosa djevojka uz psovku pred vratima spusti kanistere s vodom. U hipu uđe u stan zalupivši vrata pred nosom nenadanih posjetitelja. Oni su i dalje ostali pred vratima. Šok bi i prođe ali do ponovnog otvaranja vrata.
Gospođo, je li Osman kući?
Na liniji je. Na bojišnici je. Da niste došli radi naplate TV pretplate?
Ne gospođo, mi mo se vratili kući. Osman je naš TATA – uzbuđeno doda dječak.
Riđokosa potraži vrata za naslon. Zaobljen stomak nije se mogao sakriti. Granate s okolnih brda su tutnjavom onemogućile bilo kakav razgovor. U stanci između dva udara, čulo se:- Gospođo i ti dečko, uđite. I ja sam Osmanova žena!
Bilo je to jutro iznanađenja...
Autor: turimti
komentiraj (1) * ispiši * #
18
ponedjeljak
lipanj
2012
Fernando
Otkada se Tonka uselila u starački dom sprijateljila se s Blankom jer su obje obožavale gledati meksičke sapunice.
- Baš me zanima kakova je ta nova serija.
Kad je počela svirati naslovna pjesma, Tonka je počela uzdisati - Joj, taj Fernando, ke uspomene su to.
- Ma kakove uspomene, Tonka?
- Hahahaha joh je meni. Kako da ti to objasnim?!
- Znaš, do prije koje lito sam ti se ja ljubila s Fernandom i znaš ča još. - namigne joj Tonka.
- Hahahaha a si mi smišna. Ča povidivaš*?- Blanka je već mislila da je njena nova prijateljica malo luda.
- Znaš da sam ti bila rekla da moj pokojni Frane ni bija lip čovik?!
Potvrdno kimne i dalje zbunjena Blanka.
- E, dok sam se ljubila s Franom i znaš ča još, ja sam ti zamišljala Fernanda, a prije Fernanda druge. Vajk sa zaprtim* očima, Frane je bija grd.
- Zašto si se onda oženila za njega?
- Blanka moja, morala sam. Oca su mi uhitili pod sumnjom da je ruski špijun i kad sam pošla razgovarat s glavnim u Partiji iz mista upoznala sam Franu jer je on bija taj. Ovako je bilo: sila sam sprid njega, premištala jednu nogu pa drugu nogu, znaš ka ona u onem filmu, ja sam to još prije nje izmislila, samo ča sam imala mudante*, pa sam se onda svako toliko naginjala prema njemu, za ređipet* nisam imala šolde, jebiga, stila sam da mi pušti oca.
- A si bila vrajža Tonka.
- Nisi još sve čula. Malo je gleda u noge, malo u cice, ali da mi oca ne more puštiti. Nisam znala ča bin i pošla sam prema vratima.
- I onda je reka da će ga puštiti?
- Vraga, tvrd je bija Frane, a ki zna kolike su ga tako oblitale jer je bija u Partiji.
- Onda kako je bilo? Na kraju ste se oženili.
- A da, ni bilo druge, zajebala sam se. Di sam stala?
- Bila si pred vratima.
- E da, on se ni stija predomisliti, a ja sam bila luda i mlada i sam znala kako sam Peru iz sela zajebala i kako je hodija za menom nakon ča sam mu dala mudante*. Ja sam ti stara moja skinula mudante* i hitla ih Frani u glavu i pošla ča.
- A, joh je meni i ča je onda bilo?
- Popizdija je za menom ka onaj Pere. Doša je za menon i pozva me nazad u kancelariju da se bolje dogovorimo. Znaš ča je stija, dala sam mu i puštili su mi oca.
- Tako s čovikom kojega prvi put vidiš?
- Blanka moja, kad sam zaprla oči nisam bila s Franom, bila sam s Perom.
Blanka ju je zbunjeno gledala.
- Ja sam si zamišljala Peru umisto Frane, a kasnije sam upoznala Fernanda.
- Kojega pak Fernanda?
- Ovega s televizije - pokaže joj prstom prema glumcu u sapunici.
*zaprtim - zatvorenim
*povidivaš - pričaš
* mudante - gaće
*ređipet – grudnjak
Autor: Amaterka
komentiraj (4) * ispiši * #
16
subota
lipanj
2012
Reperi u usponu
Mater je došla sva sritna od autolimara Gojka. Razvezala priču kako mi je dogovorila praksu i da će mi plaćat pedeset kuna na dan. Reka sam joj odma da joj je spika za kurac , jer se meni ne dâ radit za pedeset kuna . Da poštar svako jutro pozvoni i donese mi ih, reka bi mu da odjebe. Vidija sam da se sprema drama, pa sam otišao do Dina.
Dino svira gitaru u našem bendu, Zlajo je na bubnjevima, a ja sam vokal. Uglavnom repamo, a nekad opizdimo i nešto žešće. Govore nam da smo dobri, ali nitko lovušu ne spominje. Raspitivali smo se okolo.Dino se kune da je čuja iz pouzdanih izvora da se tribamo pretvarat da smo pederi i stvar je već napola sređena. Navodno oni pomažu jedni drugima, ono, ugrožena manjina, drukčiji, odbačeni i te šeme. Malo smo razmišljali.
- Šta ja znam, ne osjećam se ka peder. Uvik sam napaljen , ali samo na ženske – objašnjavam ja njima dvojici.
- Ma to samo onako. Za fintu – tješi nas Dino.
- Kako ćemo upast ? Ić po gradu i tražit ? – javlja se Zlajo.
- Idemo na Paradu ponosa – isprsi se Dino.
- Jesi ti popizdija ? Da me otac vidi na televiziji, kožu bi mi odera – drekne Zlajo.
Zamaskirali smo se , brale, ka tri Lejdi Gage i odgibali u Đardin. Ja sam stavio one naočale šta izgledaju ka ogledalo. To su još od staroga kad je mater lovija. Pala je na naočale. Đikanica. Obuka sam rozu majicu od matere. Popizdit će ako joj se šta dogodi. Ta joj je najdraža. I jedina koju još može navući na sebe.
U Đardinu je bilo dosta svita. Dino me munija laktom u rebra i učinija mot glavom prema nekom tipu.
- Pogledaj Ostojića ! – šapnija mi je.
- Kojega Ostojića ?
- Onoga od pandurije.
- E, pa šta ?
- Idemo do njega pitat može li nas negdi ubacit.
- Koji si ti papan ! Baš je popizdija pomagat sitnoj ribi !
- Možda nas srića posere, nikad ne znaš – Dino se uputija prema Ostojiću, ali mu se nismo mogli ni približit od novinara.
Stali smo isprid jedne kamere, zagrlili se i mahali. Promislija sam kako sam najeba bude li stari večeras gleda vijesti. Nije baš da su mu napete, uživija se u zadnje vrime u Laru, ali , koje sam ja sriće, moga bi večeras lako popušit disciplinsku ako me pripozna.
Malo smo se muvali među okupljenima. Pripoznali smo neke face, ali nismo im se mogli približiti. Onda su krenili prema rivi.
- Zajebi veze, vratimo se kući – šapne mi Dino.
- Zašto ?
- Jesi vidija šta je lani bilo ? Zamisli da me neko ćipa bovanom u glavu i ja otegnem papke. Stari me ne bi tija pokopat od srama.
Obavijest : sviramo po pirevima i ostalim prigodama.Kristijan, Dino i Zlajo, mob. 099 6345 899
Autor: Djevojka s bisernom naušnicom
komentiraj (6) * ispiši * #
